Pripreme za kandidaturu su se već zahuktale, kad neko postavi pitanje : ‘’š čim ćemo u evropu?’’ U čemu je specifičnost našeg kulturnog prostora i da li je ono što imamo da pokažemo Evropi samo periferni odblesak njene kulture? Ta zaista, naše barokne ckve na koje smo u Vojvodini tako ponosni i koje spadaju u najstarije spomenike kulture i umetnosti na ovom prostoru ustvari su provincijske i zakasnele varijante evropskog baroka. Gde je tu nešto autentično naše, da ne kažemo srbsko, pravoslavno? E, dok o tome niko još nije ni razmišljao good people of Gradnulica su uzeli stvar u svoje ruke i ne obazirući se na eventualne zamerke onih dosadnjakovića iz zavoda za zaštitu spomenika kulture (koji je inače i osnovan samo da bi gnjavio i usporavao preduzetne pojedince) odlučili da crkvu koju su njihovi čukundedovi podigli u XVIII veku malo osveže. Tačnije da joj dadu novo ruho u srbsko-vizantijskom stilu, što bi jel’ da i njihovi čukundedovi uradili da im nije mrska habzburška katolička politika to izričito branila. Tako će se sada silni posetioci evropske prestonice kulture moći diviti autentičnom vizantijskom živopisu sa sve lozom Nemanjića. Ako vam se čini da su boje malo sirove i da je crtež malo, kako da kažemo…nevešt , to samo znači da nemate pojma sa istorijom ikonopisanja, a pogotovo sa savremenim tendencijama u istom.
Нема коментара:
Постави коментар